Tartovi su prisutni u kuhinjama različitih kultura i kroz istoriju su se razvijale razne varijante. Iako se najčešće povezuju s francuskom gastronomijom, svaka zemlja ima svoju verziju ove poslastice. Razlike su u načinu pripreme, sastojcima i filovima, ali im je zajedničko to da su prepoznatljiv deo nacionalne kuhinje.
Neki od ovih tartova postali su globalno popularni i nalaze se u ponudi poslastičarnica širom sveta. U ovom tekstu istražujemo nekoliko tradicionalnih tartova i njihovu ulogu u gastronomiji.
Tarte Tatin (Francuska) – Greška koja je postala klasik
Tarte Tatin je jedan od najpoznatijih francuskih tartova i često se navodi kao primer toga kako slučajna greška može dovesti do novog kulinarskog otkrića. Ovaj tart nastao je krajem 19. veka u hotelu sestara Tatin, koje su vodile restoran u centralnom delu Francuske.
Prema anegdoti, jedna od sestara je greškom ostavila jabuke sa šećerom u tiganju predugo, pa su se karamelizovale. Da ne bi bacila sastojke, prekrila ih je testom i stavila u rernu, a nakon pečenja tart je preokrenula na tanjir.
Tarte Tatin se priprema od karamelizovanih jabuka i hrskavog testa koje se postavlja preko voća pre pečenja. Nakon što se tart ispeče, prevrće se tako da jabuke budu na vrhu, što mu daje prepoznatljiv izgled i bogat ukus. Danas se u restoranima širom sveta pripremaju varijacije ovog tarta, uključujući verzije s kruškama, breskvama i drugim voćem.
Pastel de Nata (Portugal) – Manastirski specijalitet koji je osvojio svet
Pastel de Nata je portugalski tart koji se prvi put pojavio u 18. veku, a njegova priča povezana je s manastirom u Lisabonu. Monasi su koristili velike količine belanaca za skrobiranje odeće, a kako su ostajali s viškom žumanaca, tražili su način da ih iskoriste. Tako su nastale male, kremaste pite sa žutim filom od mleka, šećera i jaja, pečene u hrskavom lisnatom testu.
Nakon zatvaranja manastira u 19. veku, recept je preuzet od strane poslastičara koji su nastavili njegovu proizvodnju. Pastel de Nata se od tada proširio van granica Portugala i postao popularan u bivšim portugalskim kolonijama. Danas se može naći u brojnim pekarama i poslastičarnicama širom sveta, često poslužen uz cimet i šećer u prahu.
Linzertorte (Austrija) – Najstariji poznati recept za tortu
Linzertorte je tradicionalni austrijski tart koji se smatra jednim od najstarijih zabeleženih recepata za torte u Evropi. Prvi pisani recept potiče iz 17. veka, a nazvan je po gradu Lincu. Ovaj tart se pravi od mekog testa s dodatkom mlevenih badema, lešnika ili oraha, a puni se džemom, najčešće od ribizle ili maline.
Karakterističan je po rešetkastom testu na vrhu, koje se pre pečenja oblikuje u tanke trake. Ovaj vizuelni element ga čini prepoznatljivim i često kopiranim u drugim verzijama voćnih tartova. Linzertorte je i dalje prisutan u austrijskim poslastičarnicama, posebno tokom prazničnih perioda.
Bakewell Tart (Velika Britanija) – Slatki slojevi badema i džema
Bakewell Tart potiče iz Engleske i razvijen je u 19. veku u mestu Bakewell. Nastao je iz greške jednog poslastičara koji je pogrešno rasporedio sastojke prilikom pripreme pite s džemom. Umesto da doda fil preko testa, pomešao ga je sa smesom od badema, što je dalo sasvim novu teksturu i ukus.
Ovaj tart sastoji se od testa, sloja džema i frangipane fila od badema. Peče se dok ne dobije zlatnu boju, a često se posipa bademima ili šećerom u prahu. Bakewell Tart je i danas popularan u Velikoj Britaniji, gde se služi uz čaj ili kafu. Njegova kombinacija slatkog fila i hrskavog testa učinila ga je jednim od najpoznatijih britanskih deserata.
Tarte aux Mirabelles (Francuska) – Sezonski tart sa šljivama mirabelama
Tarte aux Mirabelles je francuski tart koji potiče iz regiona Lorene, gde se gaji velika količina šljiva mirabela. Ovaj tart se priprema u kasno leto, kada su mirabele na vrhuncu sezonske zrelosti.
Testo se obično pravi od klasičnog mekog testa, dok se fil sastoji od svežih šljiva koje se raspoređuju po testu i peku dok ne puste sokove i karamelizuju se. Neke verzije uključuju bademe ili blagi kremasti sloj ispod voća. Ovaj tart je popularan u Francuskoj i često se služi sa kuglom sladoleda ili laganim prelivom od meda.
Ovi tradicionalni tartovi deo su kulturne baštine zemalja iz kojih potiču i oblikovali su način na koji se danas pripremaju slične poslastice. Svaki od njih ima specifičan način pripreme i prepoznatljiv ukus, ali im je zajedničko to da su preživeli vekove i ostali popularni u modernoj gastronomiji. Deo su tradicije i kulinarskog identiteta svojih zemalja.
Foto:Unsplash.com
